Kako je uhvaćen moskovski atentator: Analizom metapodataka do Dubaija

Pokušaj ubistva general-pukovnika Vladimira Aleksejeva, prvog zamenika načelnika GRU, po svim dostupnim elementima predstavlja attentat - operaciju srednjeg operativnog nivoa, sa ograničenim brojem izvršilaca, ali sa jasnom kontraobaveštajnom logikom. Iako su ruske vlasti saopštile da su uhapšena dva osumnjičena, sama struktura napada ukazuje da je lanac mogao biti duži, ali namerno fragmentisan kako bi se smanjila izloženost nalogodavaca.

Izbor mete bio je strateški. Aleksejev nije javna figura, ali ima ključnu ulogu u operativnom upravljanju vojno-obaveštajnim aktivnostima, uključujući koordinaciju terenskih operacija i rad sa stranim obaveštajnim strukturama. Napad na takvu metu ne služi propagandnom efektu, već isključivo slanju poruke unutar bezbednosnog sistema. To je prva indikacija da motiv nije lični, već institucionalni.

Modus operandi ukazuje na preciznu pripremu, ali i svesno prihvatanje rizika. Napad iz blizine, sa tri ispaljena hica u leđa, pokazuje da je cilj bio likvidacija, a ne zastrašivanje. Istovremeno, odsustvo eksploziva ili sofisticiranih sredstava govori da je izvršilac morao da ostane „mobilan“ i da se nakon napada uklopi u urbano okruženje bez privlačenja pažnje.

Ključna slabost operacije nalazi se u tački izlaska. Iako je napadač uspeo da napusti mesto zločina, njegova odluka da Rusiju napusti legalnim putem predstavlja ozbiljan operativni rizik. To ukazuje ili na preveliko oslanjanje na početnu anonimnost, ili na pogrešnu procenu brzine reakcije ruskih bezbednosnih službi. U profesionalno vođenim operacijama, izvršilac se ili „zamrzava“ u zemlji izvršenja ili koristi neregularne kanale izlaska.

Hapšenje u Dubaiju predstavlja centralni kontraobaveštajni proboj. UAE nisu slučajan izbor - reč je o prostoru u kojem se ukrštaju poslovne, finansijske i obaveštajne mreže i gde se često veruje da je moguće ostati izvan dometa velikih sila.

Upravo zato lociranje i privođenje osumnjičenog u takvom okruženju sugeriše da su ruske službe imale pristup preciznim metapodacima: putnim obrascima, komunikacionim tragovima i, najverovatnije, finansijskim tokovima.

Drugi osumnjičeni, uhapšen u Moskvi, ima znatno veću kontraobaveštajnu težinu nego što to na prvi pogled deluje. Njegova uloga u logistici znači da je bio tačka dodira između izvršioca i šire mreže. U profesionalnim operacijama, logističari su najranjiviji segment - ostavljaju tragove kroz iznajmljivanje prostora, nabavku opreme, kretanje i kontakte. Upravo preko njega moguće je mapirati čitavu strukturu, čak i ako je ona projektovana po principu ćelija.

Posebno indikativan element je starosna i biografska struktura osumnjičenog izvršioca. Osoba bez javno poznatog ekstremističkog profila, ne uklapa se u šablon ad hoc atentatora.

Osumnjičeni izvršilac identifikovan je kao 65-godišnji ruski državljanin Ljubomir Korba, rođen u zapadnoj Ukrajini. Prema tvrdnjama FSB-a, Korba je delovao samostalno u fazi neposrednog izvršenja, ali uz prethodnu logističku i organizacionu podršku. Njegov profil, prema nezvaničnim bezbednosnim procenama, ne ukazuje na impulsivnog napadača, već na osobu sposobnu da duži vremenski period ostane ispod operativnog radara.

To upućuje na model regrutacije koji se oslanja na lične motive, prošle veze ili dugotrajnu latentnu lojalnost, a ne na ideološku radikalizaciju. Takvi izvršioci su teži za rano otkrivanje, ali su i manje fleksibilni u kriznim situacijama.

Za sada ne postoje javno izneti dokazi o direktnoj ulozi strane obaveštajne službe, ali nekoliko elemenata ostavlja taj scenario otvorenim: izbor mete, način pripreme, međunarodna komponenta bekstva i fragmentisana struktura izvršenja. Istovremeno, odsustvo sofisticirane tehnike i rezervnih scenarija ukazuje da, ukoliko je postojala spoljna podrška, ona je bila ograničena i indirektna.

Kontraobaveštajni zaključak ovog slučaja je jasan: operacija je bila dovoljno dobra da probije neposredni bezbednosni prsten, ali nedovoljno dobra da izdrži fazu post-incidentne analize. Upravo u toj fazi - praćenju tragova, analiziranju obrazaca i međunarodnoj saradnji - lanac je pukao.

Za ruski bezbednosni aparat, ovaj slučaj predstavlja upozorenje da klasične mere fizičke zaštite nisu dovoljne u urbanom okruženju, ali i potvrdu da sistem retroaktivne identifikacije i međunarodne kontraobaveštajne saradnje funkcioniše. Za one koji su stajali iza pokušaja atentata, hapšenja predstavljaju signal da čak i fragmentisane operacije, bez jasnog komandnog centra, ostavljaju tragove koji se mogu povezati.